Šta je med?

Nauka je ustanovila da med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su konzervansi meda.

Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ(0,36 kcal). Kilogram meda može zameniti: 50 komada jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

Rok upotrebe pravog pčelinjeg meda je neograničen.

Med može da bude tečan, delimično ili potpuno iskristalisan.

Med, kao što je već rečeno, sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:

• vitamin B1.... oko 5 mg

• vitamin B2.... oko 40 mg

• vitamin B3.... oko 0,5 mg

• vitamin B6.... oko 10 mg

• vitamin C...... oko 10 mg, itd.

U prirodnom medu se nalaze različite vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.

• Voda(%).... 17.2

• Fruktoza(%). oko 38.19 mg

• Dekstroza(%).... oko 31.28

• Saharoza(%)... oko 1.31

• Maltoza(%)...... oko 7.31

• Viši šećeri(%).... 1.50

• Neodređeno(%)..... 3.1

• pH......... 3.91

• Laktoza (%)...7.11

• Pepeo (%)..... 0.169

• Azot (%).... 0.04

Zašto je med zdrav?

• Sve što je potrebno za razvoj života mora da se nalazi u pčelinjim proizvodima, jer pčele zavise od meda, baš kao i bebe od mleka. Nije samo med u pitanju, tu je i cvetni prah, matični mleč, propolis, pčelinji vosak, pa čak i pčelinji otrov. Čitav mali kosmos vrti se oko „pčelinjeg sveta“, koji živi već milionima godina. Na nama je samo da pametno upotrebimo ono što nam se nudi.

• Med smo svi jeli i znamo šta je, bar po izgledu. To je gusta, kristalna i viskozna materija, koju proizvode medonosne pčele, sakupljajući nektar iz cvetova medonosnih biljaka i sa listova četinara i nekih lišćara. Tako postoje različite vrste meda, u zavisnosti od toga gde su pčele bile na paši, rečeno jezikom pčelara. Nektaru se dodaju specifične materije iz ogranizma pčele koje ga transformišu u med, a zatim se on odlaže u ćelije kako bi sazreo.

Koje vrste meda postoje?

U našim krajevima su najčešći bagremov, livadski, lipov, suncokretov, šumski i cvetni med.

Uljana repica je relativno nova kultura koja je poslednjih godina doživela veliku zastupljenost na vojvođanskim parcelama. Poznata je učinkovitost ove kulture na razvoj pčelinjih društva u rano proleće, kao i med od iste. Med je karakteristične belo-žute boje, i brzo se kristališe.

Netaknuta priroda unutar zaštićenog rezervata Deliblatske peščare, koja se proteže na 300km2 , omogućava prorodičnom gazdinstvu Kračun, da proizvede najkvalitetniji bagremov med. Karakterističnost predela, čistoća, i pretežnost cvetanja bagrema u paši, omogućava potpuno čist bagremov med, bez unosa drugih medova u isto vreme. Samim tim, med je prozirno zelenkaste boje.

Vojvođanski kanali prepuni su bagremca, od kojeg se dobija jedan od najacenjenijih medova. Med od ovog žbuna, ima karakterističan ukus i tamnu boju.

Druga najveća blagodet Deliblatske peščare, posle bagrema jeste lipa. Ova netaknuta Banatska Sahara, zastupljena je u velikom obimu i sa drvom lipe, te se procenjuje da je ovaj lipov med najbolji u regionu.

Suncokretov med jedan je od najzastupljenijih medova na našem tržištu. Tamno žute boje je, ima karakterističan ukus, i brzo se kristališe.